20. septembar 2017.

Hronologija javnog poštanskog saobraćaja u Srbiji od 1840. do 2011. godine

U ovoj, svakako delimičnoj i nepotpunoj hronologiji dat je sumarni pregled događaja, uvođenja pojedinih usluga, zakonskih akata i značajnijih organizacionih promena u Pošti Srbije do 2011. godine.

"Znanja radi Popečiteljstvo Vnutrenih dela Zvanično izveštava, da je ovde u Beogradu Pošta ustrojena koja svake Nedelje dvaput, Sredom i Subotom u podne odavde u vnutrenost Serbije polazi. Ona je smeštena u Zdaniju na Kale-Mejdanu, u kom se Praviteljstvena Menzulana naodi, gdi će se od danas i sva pisma primati, kako zvanična, tako i privatna."

Akt Popečiteljstva Vnutrenih dela OHO 2523
od 25 maja 1840. (po starom) tj. 7. juna po novom kalendaru

Period pre ustanovljavanja javne pošte u Srbiji

1810.

Tatarsko-menzulanski poštanski saobraćaj u Srbiji. Karađorđev "Kriminalni zakon", pored ostalog nalaže:

"Nalaže se svakom Srbinu, a osobito seoskom kmetu, kako bi pismo u selo došlo, da se taki dade kmetu u koje mu drago doba bilo i kmet taj čas da ga šalje kud ide i kome… Koji bi se usudio zadržati taj podleži 50 štapova trpeti…".

(Živojin Paunović, Istorija balkanskih pošta, str. 17)

1811.

Nadležnostima Praviteljstvujuščeg sovjeta pridodata je i obaveza da preko vojvoda u nahijama organizuje menzulane u tačno određenim mestima.

1817.

Proglašenje kneza Miloša za "vrhovnog knjaza".

Počinje upotreba poštanskog kovčežića (u Parizu).

1823.

Izgradnja drumova i povezivanje Beograda, Kragujevca i Smedereva.

Britanska pošta u saobraćaj uvodi brza poštanska kola ("Poštanski diližans").

»nazad na vrh

1827.

Propisane tarife za isplaćivanje putnih troškova tatara.
Za najbližu tatarsku relaciju Kragujevac–Jagodina (sa povratkom) zarada tatarina iznosi 36 groša, za prenos pisma iz Beograda do Sarajeva i povratak za tatarina treba izdvojiti 700 groša a za relaciju Beograd–Carigrad–Beograd tarifa je 3200 groša.

1829.

(13. mart)
U Beču osnovano Prvo privilegovano parobrodsko društvo.
Ovo društvo je preko svojih agencija sve do 1867. godine obavljalo rečni priobalni poštanski saobraćaj na Dunavu u mestima Kovin, Klenak, Šabac, Smederevo, Požarevac, Gradište, Donji Milanovac, Radujevac. Agencije ovog društva primale su poštu u ovim mestima.

1830.

Hatišerif iz 1830. koji predviđa da:

"U slučaju ako bi rečeni narod (Srbi) za nužno smatrao radi opravljanja sopstveni svoji dela pismonosnu poštu ustanoviti, tomu se neće nikakve prepone polagati od strane vlasti Moje Visoke Porte…"

(Mita Petrović, Finansije i ustanove obnovljene Srbije, knjiga I, str. 265)

1834.

U Srbiji postoje drumovi:

  • Beograd–Šabac–Loznica–Zvornik;
  • Beograd–Grocka–Hasan Pašina Palanka (Smederevska Palanka)–Jagodina–Paraćin–Aleksinac;
  • Beograd–Smederevo–Požarevac–Golubac–Brza Palanka;
  • Beograd–Palež (Obrenovac)–Valjevo–Kragujevac–Čačak.

Na ovim drumovima odvija se poštansko-putnički saobraćaj koji se obavlja jahaćim i menzulanskim konjima.

1835.

Ukaz kneza Miloša o Državnom savetu u kome se u tački 117. određuje da se ima: "Zavesti i urediti pošte i upravljati njima". Zanimljivo je da se u ovom aktu, prvi put u Srbiji pominje "pošta" u značenju javne ustanove. Međutim, cela reorganizacija i uređivanje pošte svelo se na postavljanje Jakova Jakšića za nadziratelja cele pošte u Srbiji, odnosno menzulanskog saobraćaja po turskom uzoru.

(Zbornik zakona uredaba, knjiga XXX, str. 42)


1837.

U Jagodini ustanovljen karantin u kome se vršila dezinfekcija pismonosnih pošiljaka.

»nazad na vrh

Period funkcionisanja Srpske pošte kao javne službe

1840.

(januar)
Formirana komisija za organizaciju pošta i javnog poštanskog saobraćaja u Srbiji po uzoru na Srednju i Zapadnu Evropu. Projekat je predviđao pretvaranje menzulana u pošte, nadležnost Ministarstva (Popečiteljstva vnuternih dela) nad poštom, tarifiranje poštanskih pošiljaka po težini i sl.


(7. jun.)
Obaveštenje inostranim konzulatima u Beogradu

"da je ovde u Beogradu Pošta ustrojena koja svake Nedelje dvaput, sredom i Subotom u podne odavde u vnutrenost Serbije polazi. Ona je smeštena u Zdaniju na Kale-mejdanu, u kom se Praviteljstvena Menzulana naodi, gdi će se od danas i sva pisma primati, kako zvanična, tako i privatna."

(17. jun.)
U Kragujevcu radi "Post-ekspedicija" (pošta).


(6. maj)
Ser Rouland Hil uvodi u upotrebu poštanski marku u Engleskoj (crni peni sa likom kraljice Viktorije).

1841.

(februar) - Proradila pošta u Požarevcu.

(4. februar) - Proradila pošta u Gurgusovcu (Knjaževcu).

(2. mart) - Proradila pošta u Loznici.

(8. april) - Proradila pošta u Negotinu.

(10. april) - Proradila pošta u Valjevu.

(21. april) - Proradila pošta u Kruševcu.

(17. jul) - Proradila pošta u Užicu.

(27. jul) - Proradila pošta u Smederevu.


Proradila pošta u Čačku (Datumi otvaranja Pošta dati su prema starom kalendaru).


(1. avgust)
Proradila Austrijska konzularna pošta u Beogradu, čime je praktično uspostavljen međunarodni poštanski saobraćaj između Srbije i Austrougarske.

1842.

U saobraćaju su javne pošte u Palanci, Paležu (Obrenovac), Ćupriji, Fetisalamu (Prahovu), Aleksincu i Paraćinu.

»nazad na vrh

1843.

Funkcionišu javne pošte u Grockoj, Batočini, Zaječaru, Jagodini, Kolarima.


(15. oktobar)
Doneto knjaževsko "Ustrojenije poštanskog zavedenija"
Ovaj zakonski akt kodifikuje javni poštanski saobraćaj u Srbiji. Osnovni principi: Pošta služi državnoj upravi i čitavom narodu za transport pošiljaka i putnika, poštanska organizacija počiva na mreži pošta i poštanskih ekspozitura, poštanska uprava ima monopol u prenosu pošiljaka, poštanske tarife su jedinstvene za celu zemlju i naplaćuju se unapred, "poštansko upraviteljstvo" radi u sastavu "Popečiteljstva unutrašnjih poslova", osoblje se postavlja ukazom, obavezna je uniforma i upotreba poštanske trube (trompete), ustanovljuju se dve vrste poštanskih pošiljaka: pismonosne pošiljke (pisma, novine, štampane stvari, slike, robni uzorci) i amaneti koji sadrže novac, dragocenosti i vrednosne papire.


Prema Ustrojeniju poštanskog zavedenija, glavne poštanske linije su:

  1. Beograd–Radujevac (preko Grocke, Požarevca, Kruševice, Donjeg Milanovca, Prahova, Brze Palanke i Negotina);
  2. Beograd–Aleksinac (preko Grocke, Kolara, Palanke, Batočine, Jagodine, Ćuprije, Paraćina i Šupeljka);
  3. Beograd–Mokra Gora (preko Grocke, Kolara, Palanke, Batočine, Kragujevca, Brusnice (Gornjeg Milanovca), Čačka, Požege i Užica);
  4. Beograd–Loznica (preko Paleža (Obrenovca) i Šapca).

Pored ovih, glavnih, ustanovljeno je još 10 sporednih poštanskih linija.
Na svim poštanskim linijama predviđene su dve pošte (Beograd i Aleksinac), 34 post-ekspedicije i 36 menzulana.


Doneta Uredba o naplaćivanju poštanskih taksa u Srbiji.
Primenjen sistem tarifiranja pismonosnih pošiljaka po težini bez obzira na udaljenost, a vrednosne pošiljke (amaneti) tarifiraju se prema vrednosti. Novine se prenose besplatno.

1844.

(24. maj)
Prvi telegram prenet Morzeovim telegrafskim aparatom između Vašingtona i Baltimora.


Objavljeni prvi podaci o obimu javnog poštanskog saobraćaja u Srbiji. Srbija te godine se prostire na 37.840 kvadratnih kilometara, u njoj živi 879.893 stanovnika koji su 1844. poslali 32.928 pisma ukupne težine od 542 kilograma.

»nazad na vrh

1845.

U Pošti Srbije zaposlena su 184 lica.

1847.

Donosi se Poštanska uredba kojom se delimično menja "Ustrojenije poštanskog zavedenija".

Menja se Poštanska tarifa i uvodi se poštansko zoniranje (prva zona do 12 sati prenosa, druga zona preko 12 sati prenosa), uvodi se tarifa za putnički saobraćaj (2 groša po putniku na sat).

1850.

(januar)
Zaključen Poštanski ugovor sa kneževinama Vlaškom i Moldavijom o prenosu pisama, novca i dragocenosti.


Postavljen prvi poštanski kovčežić u Srbiji na zgradi Austrijske konzularne pošte za potrebe ove pošte. Pisma su frankirana austrijskim markama.

Prema Uputstvu o načinu frankiranja pisma u "Novinama Serbskim":

"poštansku taksu mora onaj platiti koji pismo predaje pošti, a platiće je prilepivši na njega "pismovnu biljegu" (brief mark). Ove biljege razlikuju se samo bojom, a prodaju se već sada na napred rečenoj pošti ovde u Beogradu."

1852.

(decembar)
Poštansko upraviteljstvo se podiže na rang Poštanskog odeljenja Popečiteljstva unutrašnjih poslova.

1854.

Tokom zime 1845/55 u Beogradu održan prvi telegrafski kurs koji su mogli pohađati samo svršeni đaci Liceja.

1855.

(20. januara)
Donet prvi Telegrafičeski zakon Knjažestva Srpskog.


(28. marta)
Uspostavljena je telegrafska veza sa Zemunom, čime je započeo javni telegrafski saobraćaj u Srbiji. O tome izveštava Popečiteljstvo vnutrenih dela (akt 0H0 114):

"Jučerašnjim danom žica telegrafska (je) preko Save prevučena, i na visoke stubove, koji su na jednoj i drugoj obali ove reke podignuti, zategnuta i utvrđena, a potom je ista žica nadležnim načinom sa žicom Carskog i Kraljevskog Austrijskog telegrafa vezana, tako da je iz Beograda počevši od današnjeg dana saopštenije otvoreno sa Zemunom, Bečom i sa svima štacijama Austrijsko-nemačkog telegrafskog sojuza, kao i sa zemljama, koje sa ovim ugovor telegrafski imaju…"

(16. april)
Uvedena u poštanski saobraćaj unutrašnja telegrafska služba na relaciji Beograd–Aleksinac. Prvi telegram poslat je iz Aleksinca u Beograd u 8 sati i 10 minuta.

»nazad na vrh

1856.

Doneta Naredba za popravku puteva u Srbiji.

1857.

(12 februar)
Otvorena telegrafska štacija u Smederevu. U predlogu Popečiteljstva nabrojani su razlozi za ovakav potez:

"Varoš Smederevo poznato je kao najglavnije mesto posle Beograda i Aleksinca, naročito za marvenu trgovinu, gde se trgovci ne samo iz Otčestva no iz stranih država stiču, poslove vode, i tako znatan saobraštaj pričinjavaju, po tome dakle i oseća se potreba za ustanovljavanje telegrafske štacije."

1858.

U Srbiji funkcioniše 35 pošta koje su otpremile 99.000 zvaničnih i 146.000 privatnih pisama. Poštanskim kolima prevezeno je 824 putnika.

1859.

Uspostavljene su telegrafske linije na sledećim pravcima: Smederevo–Požarevac, Beograd–Palež (Obrenovac)–Šabac–Loznica, Kragujevac–Čačak, Čačak–Despotovac–Užice.

Otvaraju se telegrafske štacije u Knjaževcu, Požarevcu, Gornjem Milanovcu, Čačku.

1860.

U Pošti Srbije zaposleno je 244 lica.

Telegrafska konferencija u Temišvaru kojoj prisustvuju predstavnici Austrije, Turske, Rumunije i Srbije.

Otvaraju se telegrafske štacije u Užicu, Loznici i Zaječaru.

Na relaciji Beograd–Aleksinac povučena i druga telegrafska žica.

1862.

Parobrod "Deligrad" zaplovio je Dunavom pod srpskom zastavom. Pored prevoza putnika, korišćen za prevoz pošte.

Donosi se Ustrojenije centralne državne uprave u Knjažestvu Srbije prema kome je upravljanje poštom i telegrafom u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova.

Otvaraju se telegrafske štacije u Kruševcu, Valjevu, Obrenovcu i Kladovu.

Položen je prvi kabl na teriroriji nekadašnje Jugoslavije između ostrva Vira i kopna.

»nazad na vrh

1863.

Inicijativa Glavnog trgovačkog odbora u Beogradu koji traži otvaranje poštanske filijale, postavljanje kutije za pisma i pečatnih maraka u vidu štempla.


(17. avgust)
Ministar unutrašnjih poslova Kneževine Srbije naredio: da se postave poštanski kovčežići u savamalskom i varoškom odeljenju unutrašnjih poslova "nameste sandučići za predavanje onih pisama, za koja se taksa poštanska unapred ne plaća".

1865.

(1. mart)
Osnovan Međunarodni telegrafski savez.


Naručeno 64 komada poštanskih kola – dvokolica i 38 srednjih (nepokrivenih) od Vojnog zavoda u Kragujevcu za prevoz pošte i putnika.

Okončan srpsko-turski sedmogodišnji telegrafski spor.

Hajnrih Stefan je predložio uvođenje u poštanski saobraćaj obrasca pod nazivom Postblatt (poštanski list) za otvorena pisana saopštenja. Predlog nije prihvaćen, a četiri godine kasnije (1869) na predlog Emanuela Hermana iz Austrije uvedena je u saobraćaj otvorena poštanska pošiljka poštanska karta.

1866.

(25. januar)
Prvi Zakon o poštama Knjažestva Srbije koji sa izmenama od 1869, 1879, 1890. i 1896. važi do 1918.
Od novih inistitucija Zakon o poštama predviđa ustanovljavanje opštinskih pošta koje se otvaraju u središtima svih opština sa osobljem koje obezbeđuje opštinska administracija. Ustanova opštinske pošte je prethodnica ugovornih pošta.


(9. februar)
Srbija pristupa Međunarodnom telegrafskom savezu kao 17. članica.


(1. maj)
Emitovane prve srpske marke (grbuše) za plaćanje poštarine za novine i časopise.


(1. maj)
U poštanski saobraćaj Srbije uključene poštanske dvokolice.


(juli)
Kako Zakon o markama poštanskim za pisma i novine predviđa poštarinu od 20 para čaršijskih za pisma i 10 para za tiskovine, emitovana je prva serija redovnih poštanskih maraka sa likom knjaza Mihajla Obrenovića: 10 para (žuta), 20 para (ružičasta) i 30 para (plavetna).


(31. oktobar)
Donet Zakon o markama poštanskim za pisma i novine.


Prvo Nastavljenije (Uputstvo) za vršenje poštanske službe kojim se reguliše naplaćivanje poštanskih taksa.

Prva kolska poštanska linija Beograd–Aleksinac.

U Srbiji funkcionišu 43 pošte a od 1000 stanovnika Srbije pismeno svega 56.

»nazad na vrh

1868.

(15. avgust)
Iz Graca je prispelo 26 poštanskih kola "sa federima" koje je primio ukazni poštar beogradski Mihajlo Piperin. Ova kola, odmah po prijema uključena su u saobraćaj na relaciji Beograd–Brzan (beogradska kola) i Brzan–Aleksinac (aleksinačka kola).


(14. decembar)
Zaključena bilateralna poštanska konvencija Srbija–Austrougarska.


(14. maj)
Iz Velikog Gradišta poslat je prvi telegram.

1869.

(jun)
Ratifikovana Poštanska konvencija za Austrougarskom.


U Pešti potpisana Poštanska konvencija između Srbije i Austrougarske čime je praktično ukinuta (19. septembra) austrijska konzularna pošta u Srbiji.

Iz Pančeva su nabavljena dvoosovinska poštanska kola sa arnjevima.

1870.

U Pošti Srbije funkcioniše poštanski diližans za prevoz putnika.

Donet Zakon u uputnicama, doplatama i poštanskim kartama.


(29. jul)
U Aranđelovcu funkcioniše telegrafska štacija sa ograničenom dnevnom službom.

1873.

(1. jul)
U poštanski saobraćaj uključene u saobraćajne karte i to proste i sa plaćenim odgovorom saobraćajne karte bile su u saobraćaju do 1. aprila 1881. kada su zamenjene nazivom dopisne karte.

1874.

(15. septembar – 9. oktobar)
Osnivački kongres Svetskog poštanskog saveza u Bernu. Srbija, je jedan od osnivača Svetskog poštanskog saveza. Srbiju predstavlja Mladen Ž. Radojković.


U poštanskom saobraćaju Srbije su i međunarodne dopisnice.

»nazad na vrh

1875.

Aleksandar Graham Bel konstruisao prvi telefonski aparat.

U Srbiji funkcionišu 54 pošte.

1880.

U Parizu održana Konferencija Svetskog poštanskog saveza na kojoj je usvojena Konvencija za međunarodnu razmenu paketa (do 3 kilograma). Ovu konvenciju je potpisalo 19 država, među kojima su bile Srbija i Crna Gora.

1882.

Donosi se Pravilnik o opštinskim poštama (dopunjavan 1888., 1902., 1909. i 1912.).

Panta Mihajlović, tehničar dobio je koncesiju za podizanje telefonskih stanica u Beogradu.


(21. decembar)
Upraviteljstvo pošta prelazi u sastav Ministarstva za narodnu privredu, do tada je bilo u sastavu Ministarstva unutrašnjih dela.

1883.

(14. mart)
Instalirana je prva telefonska linija u Beogradu, kada je obavljen prvi razgovor između vojnog ministra Teše Nikolića iz nekadašnje kafane Tri lista duvana (ugao ulica Bulevar Kralja Aleksandra i Kneza Miloša) i inženjerskog kapetana Koste Radosavljevića koji se nalazio u nekadašnjoj inženjerijskoj kasarni na Paliluli (današnji Rudarsko-geološki fakultet.)


(1. jun)
U Srbiji su otvorene prve opštinske pošte u Bagrdanu, Batočini, Braničevu, Vlaškom dolu, Koprivnici, Krepoljinu, Lapovu, Oreovici, Pečenjevcima, Podunavcima, Prahovu i Topoli.
Opštinske pošte otvaraju i održavaju same opštine koje snose i troškove rada opštinskih pošta. Rad opštinskih pošta se reguliše posebnim propisima koji su u saglasnosti s propisima pošte kao javne ustanove.

1884.

Bečkom železničkom konvencijom Srbija je preuzela obavezu da na svojim železnicama obezbedi prevoz poštanskih pošiljaka.

U saobraćaju je i prva železnička (ambulantna) pošta Beograd–Niš. Slede: Smederevo–Velika Plana, Lapovo–Kragujevac, Beograd– Vranje, Niš–Pirot.


(1. oktobar)
Rešenjem Ministarstva privrede ustanovljena je samostalna pošta pod nazivom "Beograd – Stanica" na železničkoj stanici u Beogradu.

»nazad na vrh

1885.

Otvoren prvi poštansko-telegrafski kurs koji je pohađalo 68 učenika.

1886.

Uspostavljena je prva međumesna telefonska linija između Beograda i Niša, na postojećim telegrafskim linijama. Prvi telefonski razgovor su obavili Kralj Milan i Milutin Garašanin.

1888.

Uspostavljena prva međumesna telefonska veza za vreme primirja u Prvom bugrasko-srpskom ratu.


(1. avgust)
Počela sa radom državna poštansko-telegrafska škola u Beogradu.


(3. decembar)
Donet Zakon o telegrafu i telefonu koji je važio do 1931. godine.

1889.

Pokrenut Poštansko-telegrafski vesnik, službeni list Pošte i telegrafa.

1890.

Uvedena uputnička poštanska služba.

Doneto je prvo "Pravilo o telefonu".

Odobreno je Svetozaru Nikoliću štamparu i Peri Todoroviću novinaru da za svoje privatne potrebe mogu podići telefonske linije sa štacijama.

1892.

Uveden je javni telefonski saobraćaj sa puštanjem u rad prvih telefonskih centrala: 1.oktobra u Subotici (40 pretplatnika), 13.novembra u Velikom Bečkereku (53 pretplatnika) i 24.novembra u Novom Sadu (39 pretplatnika).

1893.

Uključene u saobraćaj zatvorene poštanske dopisnice.

1894.

Ministar narodne privrede Lazar Jovanović je doneo raspis o otvaranju telefonske linije u celoj zemlji.

»nazad na vrh

1895.

Donesen je Zakon o dopuni Zakona o telegrafu iz 1882.koji se odnosi i na telefon.

1896.

Predviđeno je da u krug rada telegrafskog odseka spadaju i telefonske službe.

Osnovan je Telefonski odsek, za prvog šefa određen je Dimitrije Dimitrijević.

1897.

Donet Pravilnik za izradu ilustrovanih dopisnica privatnog porekla.

Donet je Projekat pravilnika o uređenju telefonske službe u unutrašnjem saobraćaju.

1898.

U Beogradu instalirana prva telefonska centrala ukupnog kapaciteta 50 brojeva na Prvom spratu Kolarčeve kuće.
Centralu su instalirali tehničari Mata Jovanović i Gustav Haber-Stari. Od ukupnog kapaciteta 40 brojeva bilo je rezervisano za službene potrebe a 10 za privatna lica. Prvi privatni telefonski broj instaliran je u domu novinara Ljube Bojovića, urednika "Večernjih novosti".

U Nišu je donet Zakon o telegrafu i telefonu.

Izdato je Uputstvo za građenje telefonskih linija.

1899.

U poštanski saobraćaj Srbije uvedeni su mali paketi (do 5 kilograma).

Donet je Projekat pravilnika o uređenju telefonske službe.

Telefonski odsek spojen je sa telegrafskim.

Počeo je u Beogradu javni telefonski saobraćaj sa 28 pretplatnika.

Puštena je međugradska telefonska linija Požarevac-Smederevo.

1900.

U poštanski saobraćaj su uvedene hitne pošiljke.

Pošta i telegraf prevedeni su u sastav Ministarstva građevina.


(1. septembar)
Puštena je u saobraćaj prva međumesna telefonska linija između Budimpešte i Novog Sada.

»nazad na vrh

1901.

Objavljeno je da se međugradska telefonska linija Beograd-Niš predaje javnom telefonskom saobraćaju.

Otvorene su prve telefonske govornice (kabine) u Beogradu.

Otvoren je telefon za javni saobraćaj u Topčideru.

1902.

Otvorene su telefonske stanice u Šapcu i Obrenovcu.

Počeo je javni telefonski saobraćaj Beograd-Obrenovac-Šabac.

Valjevo je uvelo telefonski saobraćaj.

Uspostavljene su telefonske linije u dužini od 876 km i 608 pretplatnika.

1903.

Spisak telefona sadržavao je 24 mesta: Banja, Beograd, Boljevac, Valjevo, Vladičin Han, Vranje, Golubac, Gradište, Dobra, Dubravica, Ivanjica, Javor, Leskovac, Niš, Obrenovac, Paraćin, Požarevac, Ristovac, Smederevo, Surdulica, Topčider, Ub, Ćuprija i Šabac.

1904.

Ministar narodne privrede Lazar Jovanović je doneo raspis o otvaranju telefonske linije u celoj zemlji.

1905.

Uspostavljena je direktna telefonska linija Beograd–Zemun i Beograd–Pešta.

Srbija je imala 1203 telefonska pretplatnika.

1906.

Osnovano Poštansko-telegrafsko udruženje Kraljevine Srbije.

Donet je Pravilnik o primanju telefonistkinja u službu.

Primaju se prve žene telefonistkinje.

1908.

Štampan je prvi telefonski imenik u Novom Sadu.

1910.

U Srbiji funkcioniše 128 telegrafa, od kojih 17 vrše neprekidnu službu, 15 potpunu dnevnu a 96 ograničenu dnevnu službu.

»nazad na vrh

1911.

Podignuta je telefonska centrala u Kosovskoj ulici sa 3000 brojeva.

1912.

Donet je Pravilnik o primanju telefonistkinja u službu.

Određeno je da se međugradski razgovori i telefonske pozivnice mogu vršiti i sa pretplatničkih telefona.

U Srbiji je bilo 128 državnih pošta, telegrafa i telefona od kojih samo tri telefonske stanice (Dobra, Javor i Mokra Gora) i pet za vreme banjske sezone (Brestovačka, Vrnjačka, Koviljača, Mataruška i Ribarska banja).U Beogradu su bile sledeće telefonske ustanove: Glavni telefon sa neprekidnom službom, PTT Beograd-Sava sa potpunom dnevnom, Beograd-Ministarstvo unutrašnjih dela i Beograd-Železnička stanica sa neprekidnom službom, Beograd-Berza i Beograd-Vračar sa ograničenom dnevnom službom.

1915.

Polovinom ove godine instalirana je prva radio-telegrafska stanica u Nišu, ali je demontirana prilikom povlačenja srpske vojske preko Albanije.

1918.

(7. decembar)
Uspostavljeno je prvi put Ministarstvo pošta i telegrafa.

1919.

(5. januar)
Osniva se Ministarstvo pošta i telegrafa Kraljevine SHS.


Funkcioniše radio-relejna stanica na Banjici kod Beograda. Ova radio stanica na početku je upotrebljavana za davanje i primanje novinarskih izveštaja iz Francuske za vreme zasedanja mirovne konferencije.


U Srbiji funkcioniše 77 telefonskih gradskih mreža. U Beogradu ima 2.041 telefonski broj a ostala mesta u Srbiji raspolažu sa 278 telefonskih brojeva (u Nišu 201).


Doneto je Ustrojstvo državne pošte.


(1. septembar)
Donet je Pravilnik o osnivanju poštansko-telegrafskih škola.


Donete su Izmene i dopune Pravilnika za telefonsku službu.

»nazad na vrh

1920.

Na Sedmom kongresu Svetskog poštanskog saveza u Lisabonu, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina brišu se kao članice SPS a umesto njih se upisuje novostvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Delegacija SHS se i na ovom kongresu snažno usprotivila ideji besplatnog tranzita koju su uporno zagovarale velike države.

Uspostavljena je radio služba između Beograd–Banjice i Rumunske radio stanice u Bukureštu.

1921.

(30. novembar)
Donet Zakon o poštansko-štednom, čekovnom i virmanskom prometu koji je predviđao osnivanje Poštanske štedionice.


Formirana je direkcija PT u Velikom Bečkereku (Zrenjaninu) za pošte sa područja Banata, Bačke, Srema i Baranje.

Doneta je Uredba o organizaciji Ministarstva pošta i telegrafa.

1922.

Donet je Pravilnik o telefonskoj službi u unutrašnjem saobraćaju Kraljevine SHS.

Osnovan je PTT muzej.

Donet je Pravilnik o sastavu i delokrugu odelenja Ministarstva pošta i telegrafa.

1923.

(31. jul)
Otvoren je Poštansko-telegrafski muzej.


(1. oktobar)
Počela sa radom Poštanska štedionica. Prvi šalteri su proradili u beogradskom hotelu "Moskva".

1924.

Otvoren je telefonski saobraćaj između Beograda i Praga.


(22. maj)
Počeo da radi glavni radio-telegraf Beograd (Rakovica).


Uspostavljen je radio-telegrafski saobraćaj Beograd–Bern.

Osnovano je društvo prijatelja radio-telegrafije i telefonije u Beogradu.

Otvoren je radio saobraćaj Lion–Beograd–Rakovica.

Osniva se radio kurs za polaznike.

»nazad na vrh

1925.

Zaključen je Sporazum između uprave pošta Kraljevine SHS i Kraljevine Rumunije, koji se odnosio na ekspoloataciju telefonskog saobraćaja.


(1. januar)
Počela je radio veza sa Francuskom preko Liona.

1927.

(17. april)
U Novom Sadu u saobraćaj je uključena automatska telefonska centrala "Simens" ukupnog kapaciteta 1.000 brojeva. Još 500 brojeva ovoj centrali je dodati 1937. godine.


Zaključen je specijalni sporazum o međunarodnoj telefonskoj službi između Ugarske i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

1928.

(15. februar)
Stupio na snagu Pravilnik o prenosu pošte vazdušnim putem i uspostavljena prva vazdušna poštanska linija Beograd–Zagreb.


(12. maj)
Donesen Zakon o pismonosnim golubovima Kraljevstva SHS. Pravo upotrebe ovih golubova pripadalo je isključivo Ministarstvu Vojske i mornarice.


Zaključena je Ugodba o telefonskoj službi između Nemačke i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca preko Austrije.

Zaključena je Ugodba o telefonskoj službi između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Austrije.

Zaključena je telefonska Ugodba između Francuske i Kraljevine SHS.

1929.

Zaključena je Ugodba između Italije i Kraljevine SHS.

Doneta je dopuna Pravilnika o međunarodnoj telefonskoj službi.


(24. mart)
Emitovana je prva radio emisija u Beogradu.


(3. april)
Ukida se Ministarstvo pošta i telegrafa Kraljevine SHS i formira se Glavna uprava pošta i telegrafa, a zatim Odeljenje za pošte i telegrafe u sastavu Ministarstva građevina Kraljevine Jugoslavije.


Podignuta je nova radio stanica u Beogradu u zgradi SANU, akcionar je bilo Markonijevo društvo iz Londona, korišćeni su Reisz-mikrofoni. Arhitekta je bio Rudolf Noler, radove je izvodila firma Sartid, Beograd-Smederevo.

Donet je Pravilnik o prijemnim radio aparatima za privatnu upotrebu.

Radio stanica je premeštena na Makiš.

Otvorena je prva preko okeanska veza preko radio-telefonskih stanica između SAD i Engleske.

»nazad na vrh

1930.

(8. decembar)
Rukovođenje PTT sistemom prenosi se u resor Ministarstva saobraćaja, a upravljanje PTT saobraćajem reguliše se Zakonom o pošti, telegrafu i telefonu (skraćenica PT postaje PTT). Zakon je stupio na snagu 29. oktobra 1931.


(6. septembar)
U Beogradu je uključena u saobraćaj nova ATC sa 11.000 brojeva koja je demontirana 1993. godine.

1931.

(proleće)
Počela gradnja auto-garaže na Južnom bulevaru u Beogradu. Prvih 37 vozila Pošta je dobila od Ministarstva vojske i mornarice i prepravila ih u poluteretna.


Donet je Zakon o pošti, telegrafu i telefonu.


(6. septembar)
Stavljena je u saobraćaj automatska telefonska centrala u Beogradu.

1933.

Uspostavljen je telefonski saobraćaj između Velike Plane i Velike Britanije, po telefonskoj liniji Beograd-Budimpešta.

Stupila je na snagu Uredba o organizaciji poštansko-telegrafsko-telefonska služba.

1935.

(1. septembar)
Ponovo se osniva Ministarstvo pošta i telegrafa Kraljevine Jugoslavije.


Osnovana Balkanska unija pošta i telekomunikacija koju čine Jugoslavija, Rumunija, Turska i Grčka.

Doneta je Uredba o organizaciji Ministrstva pošta, telegrafa i telefona.

1940.

Donet je Pravilnik o vojnoj delegaciji pri Ministarstvu PTT-a.

Doneta je Uredba o organizaciji Ministarstva PTT-a.

Doneta je Uredba o izgradnji novih i proširenju postojećih automatskih telefonskih centrala i mreža.

»nazad na vrh

1943.

Osnovano je Povereništvo za saobraćaj u čiju nadležnost je spadao i PTT saobraćaj.

1944.

Doneta je Odluka o osnivanju Glavne uprave pošta, telegrafa i telefona.

1945.

(7. mart)
Obrazovanjem privremene vlade DFJ ponovo je uspostavljeno Ministarstvo PTT kao Savezno Ministarstvo i u njegovoj nadležnosti nalazile su se PTT direkcije u: Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Splitu, Sarajevu, Cetinju, Novom Sadu i Skoplju.


Uspostavljene su veze sa Međunarodnim poštanskim biroom u Bernu.

Beogradska direkcija imala je 168 stalnih i 107 ugovornih pošta.Novi Sad 48 stalnih i 234 ugovornih pošta.

1946.

(31. januar)
Ustavotvorna skupština Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ) osniva opšte-savezno Ministarstvo pošta. U sastavu Ministarstva pošta funkcioniše Glavna uprava poštanskih veza i Glavna uprava telegrafsko-telefonskih i radio veza.

1947.

(23. januar)
Osnovane su Generalna direkcija pošta i Generalna direkcija telegrafa i telefona. Unutrašnja organizacija Ministarstva pošta u momentu formiranja pomenutih Generalnih direkcija sastojala se od sedam jedinica: sekretarijat, kontrolnog, personalnog i revizionog odelenja, centralnog knjigovodstva, planskog sektora i odseka za zgrade.
Ove Generalne direkcije donose čitav niz Uputstva (UPS-1-8), i drugih propisa)

1948.

Objedinuje se poštanska sa telegrafsko-telefonskom eksploatacijom tako da one postaju državna privredna preduzeća.

1949.

(1. januar)
Ukidaju se Generalna direkcija pošta i Generalna direkcija telegrafa i telefona i osnivaju se Glavna uprava poštanskih veza i Glavna uprava telegrafsko-telefonskih veza.

»nazad na vrh

1951.

Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ ukinuto je Ministarstvo pošta a njegovi poslovi prešli su na novoosnovanu Glavnu direkciju pošta.

1955.

Osniva se Balkanski uži savez pošta i telekomunikacija koji čine Jugoslavija, Grčka i Turska.

1957.

Donesen je prvi "Generalni plan nacionalne telefonske mreže i automatizacije telefonskog saobraćaja u FNRJ".

1959.

Doneta je Odluka o osnivanju sekcije za postavljanje koaksijalnog sistema na relacijama Beograd-Zagreb i Beograd-Novi Sad.

1960.

(4. decembar)
Donet je Zakon o organizaciji JPTT i izvršena je dalja reorganizacija PTT Jugoslavije. 21. decembra osnovana ZJPTT

1962.

Donet je Generalni plan izgradnje mreže poštanskog, telegrafskog i telefonskog saobraćaja.

1964.

Pušten je automatski telefonski saobraćaj između Beograda i Zagreba.

1965.

Završeni su radovi na montaži koaksijalnog kabla Beograd-Novi Sad.

Novi Sad je uključen u automatski međumesni telefonski saobraćaj sa tada najmodernijim sistemom ARM-20

1967.

Donet je Pravilnik o sastavu i načinu rada Odbora skupštine ZJPTT.

»nazad na vrh

1969.

Donet je Generalni plan mreže PTT saobraćaja Jugoslavije.

1970.

Donet Generalni plan poštanske mreže SFRJ.

1971.

(1. januar)
Uveden u upotrebu poštanski broj u Jugoslaviji.


(20. avgust)
Jugoslavija je Sporazumom koji je potpisan u Vašingtonu postala članica Intelsata.

1972.

Završena je potpuno automatizaciija svih mesta u mrežnoj grupi Novi Sad.

1974.

Donet savezni Zakon o sistemima veza SFRJ.

Donet Zakon o Zajednici JPTT.


(7. juna)
Proradila satelitska stanica "Jugoslavija 1" u Ivanjici. Srušena je NATO agresijom na Jugoslaviju 1999.godine.

1975.

Donet Savezni zakon o PTT uslugama.

1984.

Uveden je optički kabl u Beogradu.

1990.

(1. januar)
Na osnovu Odluke Skupštine SR Srbije od 28. decembra 1989. godine od nekadašnjih RO PTT saobraćaja u Srbiji konstituisano je Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija" koje je objedinilo funkcionisanje svih radnih organizacija za PTT saobraćaj na teritoriji Srbije.

»nazad na vrh

1997.

(30. maj)
JP PTT saobraćaja "Srbija" organizovano je kao holding preduzeće u čijem sastavu kao zavisno preduzeće funkcioniše Preduzeće za telekomunikacije "Telekom Srbija“.


(1. jun)
Osnovano Preduzeće za Telekomunikacije "Telekom Srbija" čime je okončana zajednička faza razvoja pošte i telekomunikacija.


(9. jun)
Preduzeće za Telekomunikacije "Telekom Srbija" konstituisano je kao mešovito akcionarsko društvo u kome JP PTT "Srbija" u kome kontroliše 51 posto kapitala, "STET" (Italija), 29 posto i OTE (Grčka) 20 posto kapitala.


(23. oktobar)
Osnovana Postbanka a.d. kao peti član PTT sistema Jugoslavije.

2000.

(1. jun)
U Varvarinu je otvorena nova pošta sa sedam automatizovanih šaltera i četiri telefonske govornice.


(7. jun)
Povodom 160 godina poštanskog saobraćaja u Srbiji, u Kragujevcu je otvorena nova pošta, jedna od najmodernijih u Srbiji, sa 21 šalterom, 22 telefonske kabine i digitalnom centralom sa preko 40.000 brojeva.

2001.

(26. decembar)
Predstavljen novi logotip Pošte i nove poštanske uniforme.

2002.

(7. jun)
U Obrenovcu otvorena nova dostavna pošta 11500 sa deset šaltera, šest telefonskih govornica, 115 fahova za isporuku pismonosnih pošiljaka i post–šopom za komisionu prodaju.


(19. jun)
Promovisan Internet sajt Pošte Srbije.


(18. novembar)
Promovisan Post–ekspres, najnovija poštanska usluga kojom je obezbeđen najkraći garantovani rok za prenos pošiljaka u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju.


(28. decembar)
JP PTT saobraćaja "Srbija" je, dogovorom postignutim u Rimu, otkupilo od "Telekoma Italija" deo od 29 odsto akcija koje je ova firma imala u "Telekomu Srbija", čime je Pošta Srbije postala vlasnik ukupno 80 odsto deonica Telekoma.

2003.

(21. maj)
Ukinut prenos poštanskih pošiljaka železnicom.


(11. jun)
Promovisan novi poštanski servis – CePP (Centar za elektronsko poslovanje Pošte).


(1. septembar)
Pošta Srbije uvela novu uslugu – Postnet uputnicu, kojom korisnici PTT usluga u svakom trenutku mogu da znaju status svoje novčane pošiljke.

»nazad na vrh

2005.

Donet je Zakon o poštanskim uslugama.


(jul)
Realizacijom Programa restrukturiranja, izdvojene su radne jedinice "Ugostiteljstvo" i "Postturs", kao samostalna privredna društva.


(oktobar)
U oktobru, Po Zaključku Vlade Republike Srbije izvršen je prenos osnivačkih prava u Privrednom društvu "PTT ugostiteljstvo" doo, Beograd i u Turističkoj agenciji "Postturs" doo, Beograd, između Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija" i Republike Srbije.

2008.

(19. decembar)
Pošta Srbije je izdala prvi kvalifikovani elektronski sertifikat čime je Sertifikaciono telo Pošte postalo prvo zvanično sertifikaciono telo u Srbiji koje izdaje kvalifikovane elektronske sertifikate.

2009.

Uvedena je integrisana usluga koja podrazumeva set servisa informatičkog, poštanskog i novčanog karaktera koja je podržana sistemima za masovnu personalizovanu i distribuiranu štampu (izvršena je organizaciona transformacija Radne jedinice za izdavačku delatnost u Radnu jedinicu „Hibridna pošta”).


Uvedena je usluga Poštansko-logistički paket koja podrazumeva set usluga marketinškog, transportno-logističkog, poštanskog, novčanog i informatičkog karaktera (izvršena je organizaciona transformacija Radne jedinice „Auto servis” u Radnu jedinicu „Poštansko-transportna logistika”).


Uvedena je usluga slanja i prijema novca u/iz preko 200 zemalja sveta – Western Union uputnica.


(9. oktobar)
Pušten je u rad novi, korisnički orijentisan, internet sajt Pošte Srbije www.posta.rs

2010.

Pošta Srbije je postala prva poštanska uprava u jugoistočnoj Evropi koja je implementirala poslovno-informacioni sistem SAP.


Uveden je Post-net (informaciono-komunikaciona mreža) u sve poslovne objekte Preduzeća i razvijen je tehnolo{ko-informacioni sistem Post-tis.


(maj)
Saglasno odredbama člana 34. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama, Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija” preuzelo je prava, obaveze, poslove, sredstva, dokumentaciju i predmete u Zajednici jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona, kao i prava, obaveze, poslove, sredstva, dokumentaciju, predmete i zaposlene u „Jugomarka” d. o. o. Formirana je specijalizovana radna jedinica „Srbijamarka”.


(7. jun)
Promovisana je monografija ili sveznanje o Pošti Srbije „170 godina Pošte Srbije” u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti nakon otvaranja istoimene izložbe predmeta iz PTT muzeja.


(31. avgust)
Početak trgovanja besplatnim akcijama upoštama Srbije.


(27. septembar)
Odlukom Upravnog odbora Preduzeća promenjen je naziv „PTT-Glasnik” u „Poštanski glasnik” i isti je redizajniran.


(septembar)
Po Zaključku Vlade i Ugovoru o prenosu bez naknade akcija „Telekom Srbija” a. d. – poklonu, Javno preduzeće PTT saobra}aja „Srbija” izvršilo je besplatan prenos prava svojine na 80% akcija u Preduzeću za telekomunikacije „Telekom Srbija” a. d. Promena vlasništva nad akcijama upisana je u Centralnom registru hartija od vrednosti.


(septembar)
Poštanski adresni kod – PAK Pošte Srbije uvršen je u Universal Post Code Data bazu Svetskog poštanskog saveza kao primer drugim poštanskim upravama kako da primenom adresnog koda poboljšaju kvalitet prenosa poštanskih pošiljaka u domaćem i međunarodnom saobraćaju.


Realizacija projekata e-Uprave i kvalifikovani elektronski sertifikati Pošte Srbije (Poreska uprava, Narodna banka Srbije, Državna uprava i lokalna samouprava, pravosudni organi, jedinstveni elektronski registri građana – matične knjige i knjige državljanstva).


(24. decembar)
Položen je kamen temeljac za Glavni poštanski centar „Beograd”, čime je počela izgradnja regionalnih poštansko-logističkih centara u Beogradu, Novom Sadu i rekonstrukcija postojećeg objekta u Nišu.

2011.

(14. januar)
Pošta Srbije i Železnice Srbije sklopile su Ugovor o zajedničkoj izgradnji optičke telekomunikacione infrastrukture duž železničkih koridora.


(30. mart)
Otvorena je poslovnica u Beogradu, u Katićevoj ulici, jedinstvena u Srbiji po tome što je u njoj primenjen savremeni informacioni sistem Post-tis, koji omogućava potpunu automatizaciju i integraciju poslovanja.


(7. april)
Pošta Srbije je, posle pola veka, obnovila krsnu slavu poštanske profesije – Blagovesti.


(9. avgust)
Uvedena je nova usluga elektronskog dostavljanja zahteva za preuzimanje Post-ekspres pošiljaka, preko interneta, koristeći aplikaciju „Web Express”.


(13. oktobar)
Potpisan je Protokol o održavanju Skupštine Postevrope u Beogradu 24. i 25. aprila 2012. godine.


(15. novembar)
Uvedena je nova usluga u međunarodnom poštanskom saobraćaju „Post-eksport – Izvoz robe” u cilju pojednostavljenja procesa izvoza robe putem poštanskih pošiljaka za potrebe mikro, malih i srednjih preduzeća.


(decembar)
Na osnovu Zaključka Vlade i Ugovora o prenosu bez naknade akcija Banke Poštanska Štedionica a. d. Beograd – poklonu, Vlada besplatno je prenela, a Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija” steklo pravo svojine na 112.529 običnih akcija Banke, ukupne nominalne vrednosti od 1.125.290 dinara, što predstavlja 25,14% ukupno emitovanih običnih akcija Banke, čime je učešće Pošte u kapitalu Banke Poštanske Štedionice povećano na 49%. Promena vlasništva nad akcijama upisana je u Centralnom registru hartija od vrednosti.


»nazad na vrh